PANČEVO. U Foajeu Kulturnog centra Pančeva, od 2. do 15. novembra 2022, biće predstavljeni crteži Angeline Vukosav (1997, Nevesinje, Republika Srpska, BiH). Diplomirala je na Akademiji likovnih umjetnosti u Trebinju, odsek za grafički dizajn, u klasi profesora Vladimira Kosića. Prve postdiplomske studije završila je na istoj akademiji, na istom odseku.
Druge postdiplomske studije završila je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na odseku za slikarstvo, u klasi prof. dr Bojana Novakovića.
Daleko je od mene htenje da objasnim cilj i sredstva jedne umetnosti koja se već naširoko probila. Impresionisti su, kao prvi, sižeu odrekli apsolutnu vrednost i dopustili mu da važi samo još kao relativna vrednost. Njihov čin i njihovo saznanje povezuje i objašnjava celi razvoj modernog slikarstva. Fernand Leger je rekao da je proboj ka modernom slikarstvu neizbežan. Mnogi ljudi s nestrpljenjem čekaju da prođe to što oni posmatraju kao intermeco u istoriji razvoja umetnosti.
Oni čekaju "nešto drugo" i veruju, moderna umetnost se nalazi u doduše eventualno nužnom prolaznom stadijumu, ali će se vrlo uskoro okrenuti nazad onome što bi se moglo nazvati "slikarstvo za svakog".
Prva pomisao pri pogledu na radove Angeline Vukosav jeste da ne želim da ona ikada pomisli da se bavi umetnošću koja je "za svakoga". Ne pamtim da je neka izložba, a bilo ih je samo ove godine 12 do sada, ostavila ovakav utisak na mene. Ne čak ni izložba kao celina nego svaki crtež kao vrednost sama za sebe. Ne bih imao ništa protiv ni da je izložen samo jedan rad - mislim da bi utisak ostao isti.
Ne znam zbog čega, ali sam pri prvom kontaktu s ovom izložbom pomislio na Edgara Alana Poa. Verovatno zbog crne. Namerno nisam rekao "boje" jer svako iole upućen u ovu tematiku zna da crna "ne postoji", kao ni bela - zna da crna bez bele pored sebe ne znači gotovo ništa, kao ni bela bez crne. Odatle moje oduševljenje i snažan utisak ovim radovima. Jer smelost pokušavati napravit svetlo ovim "nebojama" jeste znak da je Angelina spoznala suštinu. Ne brine o tome što će neki slučajni prolaznik kroz galeriju sa čuđenjem gledati u njene radove i pitati se ko je uopšte i pomislio da izloži ovako "morbidne" crteže. Šta oni, zaboga, predstavljaju?! Nažalost, potpuno nesvesni da je to što ih začuđuje daleko iznad slatkih, raznobojnih prikaza prirode koji "samo što ne trepnu", a kojima su oni kao posmatrači očarani.
Ne razume puno ljudi koliko je teško slikati crnom u crnoj. Ti ljudi su ređi od zlata na našoj planeti. Angelina očigledno zna.
Dražen Konatar, slikar
