BEOGRAD. Muzej primenjene umetnosti predstavlja od 7. do 30. oktobra 2021. izložbu "Tri međuratna plakatera: Janković, Petrov i Babić", autorke Bojane Popović. Biće predstavljeno oko 60 nacrta za plakate i/ili njihovih odštampanih varijanti iz kolekcija Muzeja primenjene umetnosti. Njihov izbor će ukazivati kako na autorske osobenosti tako i na zajednički "duh epohe".
Epoha između dva svetska rata predstavlja "zlatno doba" plakata, a u Srbiji je to i vreme pionira u ovoj primenjenoj umetničkoj disciplini. Među njima su i Dušan Janković (1894-1950), Mihailo S. Petrov (1902-1983) i Miloš Babić (1904-1968). Njihova najbolja dela pripadaju vrhunskim plakaterskim ostvarenjima naše sredine, a mogu se svrstati i u širi, evropski kontekst. Janković, Petrov i Babić su govorili istim stvaralačkim jezikom kao njihove kolege u Parizu, Londonu, Berlinu, Beču, Budimpešti, Krakovu..., bilo da su koristili internacionalne vokabulare ar dekoa ili deradikalizovanih avangardnih umetničkih pravaca – tih stubova međuratne umetnosti plakata.
Grafički dizajn je u periodu između dva svetska rata postao značajan činilac u stvaranju moderne primenjene umetnosti, a zahvaljujući širokom polju delovanja (oprema i ilustrovanje svih vrsta publikacija, oblikovanje slova, logotipa, znakova, povelja, diploma, čestitki, pozivnica, poštanskih marki, novca, hartija od vrednosti, memoranduma, ambalaže, oglasa, plakata...) uticao je na stvaranje vuzuelnih kodova svakodnevice najširih društvenih slojeva. Tako je bilo i u prestonici novostvorene Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslavije, koja se užurbano menjala prateći modernizacijske procese koji su na globalnom nivou obeliželi te dve burne decenije uzmeđu ratnih svetskih katastrofa.
Međutim, za razliku od inostranog, srpski grafički dizajn tog vremena nedovoljno je poznat i istražen. Tome su doprineli kako krhkost, propadljivost štampanih primeraka tako i njihova efemerna namena, koja je dugo isključivala potrebu čuvanja i sakupljanja. Kolekcije Muzeja primenjene umetnosti otvoriće se za takva ostvarenja sredinom sedamdesetih godina prošlog veka. To je bilo i u skladu sa savremenom percepcijom samog grafičkog dizajna i sa opštim muzeološkim tokovima zainteresovanim za umetnost prve polovine stoleća. Sticajem okolnosti, tada su ponuđene na otkup i poklon zaostavštine Dušana Jankovića (od 1974. godine), Miloša Babića (1979) i Mihaila S. Petrova (1984). One su ukazale i na izuzetan značaj ove trojice svestranih umetnika za istoriju grafičkog dizajna u Srbiji.
