BEOGRAD. Muzej Zepter predstavlja, od 4. decembra 2025. do 1. marta 2026, skulpture Tamare Rakić (1961, Beograd). Diplomirala je i magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na Vajarskom odseku, u klasi profesora Nikole Koke Jankovića. Biće izložene skulpture od bronze, gvožđa, mesinga, aluminijuma i klirita, koje datiraju od 2009. do 2025. Dobitnica je više nagrada.
Kada bih u jednoj reči morala da opišem umetničko stvaralaštvo Tamare Rakić, ta reč bi bila: uzbuđenje. I to uzbuđenje jedne male devojčice koja sam bila kada sam prvi put videla njene skulpture, na izložbi u galeriji Kolarac, kada me je zauvek i neizlečivo zarazila najlepšom profesijom na svetu: vajanjem. I dan danas taj osećaj ne prestaje.
Radost, energičnost, emocionalna nabijenost zaustavljena u jednom dahu, životnost, vanvremenski optimizam, iskrenost, zgusnuta promišljenost spakovana u tri dimenzije, nadahnutost zaustavljena u savršenom trenutku kao ideja i poruka koja ostaje zapisana za sva vremena i pokolenja, da je pamte i da ih inspiriše - to su reči kojima bih mogla da opišem doživljaj koji imam kada posmatram Tamarin rad.
Od pune plastike preko prozračnih, tananih formi, uvek u pokretu, u zanosu, sa istančanim osećajem za meru, suptilnim detaljima, Tamarine skulpture su spoj neverovatne snage i najfinije nežnosti koji zajedno čine neraskidivu celinu koja blista u svoj svojoj savršenosti. Da je perfektnije, ne bi bilo bolje – i tu leži suština. Umetnost je tu da nas začara, zaokupi, uvuče, da skliznemo u svet emocija i doživljaja, van realnosti, a projektujući tu istu realnost na način na koji ćemo je beskrajno zavoleti.
Skulptorsko promišljanje i modelovanje prostora, ne samo njegovim ispunjavanjem, već i komponovanjem praznina okruženih ponekad samo tananim linijama kojima ga oivičava i proseca, Tamara vaja koristeći etar zajedno sa bronzom, pakujući ga u arhitekturalne celine satkane od punog i praznog. Njen rad predstavlja duboko razumevanje prostorne estetike kojom svoju umetničku ideju i doživljaj pakuje u trodimenzionalne forme kao u zamrznute trenutke kojima zaustavlja i zauvek čuva svoj doživljaj stvarnosti. Izvijeni lukovi, kapije, oble linije, izdužene i istanjene forme svedene do samog crteža, živa treperavost i dinamika grupe koja čuva spakovanu kolektivnu energiju, sve su to fragmenti podsvesti pretočeni u vanvremenske simbole, arhetipske poruke koje komuniciraju sa onim nesvesnim delom svih nas.
Možda u tome negde i leži tajna ne samo Tamarine, nego umetnosti uopšte. Da je upijamo i da nam otkriva šta je to zapravo oko nas i u nama, a da mi to nismo primetili, niti osvestili.
Živeti u svetu skulptura Tamare Rakić znači živeti u svetu malih priča sa velikom porukom. Bilo u trku, ili zaustavljen u trenutku razmišljanja, dokolice, životnog izazova ili segmenta koji zahteva akrobatske veštine, Tamarin hrt, visoki, tanki, dugonogi junak dugačkog vrata i nosa, koji savladava sve izazove i, kao otac svojoj deci, šalje poruku da je život put koji se prelazi hrabro, sa radošću u srcu, ponekad sam, a ponekad u grupi celoživotnih prijatelja i porodice, uvek sa idejom da je život lep i da je tu da bismo kroz njega hrabro koračali.
To je dar koji svojom umetnošću Tamara poklanja svima nama, onim devojčicama i dečacima koji u nama čuče i posmatraju svet svojim iskrenim pogledom i dušom.
Vladislava Krstić, vajar
