BEOGRAD. Galerija Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) predstavlja od 25. februara do 14. marta 2026. slike Uroša Nedeljkovića (1980, Novi Sad) pod nazivom "Proždiranje sopstva". Osnovne i magistarske studije slikarstva završio je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Doktorirao je na Fakultetu Tehničkih nauka u Novom Sadu.
Serijom slika pod nazivom "Proždiranje sopstva" istražujem unutrašnje procese dezintegracije sopstva, kroz vizuelnu analizu odnosa između nagona, razuma i društvenih pritisaka. Ovim konceptom razmatram kako spoljne norme, trauma i nesvesni impulsi utiču na oblikovanje identiteta i samosvesti, stvarajući prostor za neprekidnu transformaciju. Proždiranje sopstva se ne odnosi na uništenje, već na dekonstrukciju dezintegracije, gde se identitet preispituje, lomi, menja i ponovno formira pod uticajem unutrašnjih i spoljnjih faktora.
Figura koja se pojavljuje u ciklusu nije stabilno "ja", ali nije ni prazna maska. Ona je subjekt u procesu unutrašnjeg konflikta između sopstva koje se troši da bi preživelo i sopstva koje odbija da se pretvori u funkcionalnu simulaciju. Proždiranje ovde nije slabost, već poslednja autonomna radnja subjekta koji još uvek bira. To je faza u kojoj sopstvo još nije "ispravljeno", optimizovano i prevedeno u prihvatljiv oblik.
Terminalno (lažno) sopstvo ne nastaje kao maska koja skriva ranjivost, već kao sistem koji uklanja konflikt.
Proždiranje sopstva ovde označava stanje u kojem subjekt još uvek oseća: napetost između unutrašnjeg i spoljašnjeg; sram i agresiju; regresiju i prkos, želju za povlačenjem i potrebu za vidljivošću. Likovi su deformisani, fragmentisani, mutirani, često groteskni ili na ivici raspada, ali nisu glatki. Oni ne nude sliku uspeha, kontrole, emocionalne optimizacije ili "zdravog prilagođavanja". Naprotiv, njihova nelagodnost je svesna, njihova disfunkcionalnost je otpor. Subjekt odbija da prihvati model stalno dostupnog, samodisciplinovanog i samoproglašenog "zdravog".
Odbijanje tog modela ne proizvodi slobodu, već cenu – a ta cena je upravo vidljiva na ovim slikama. Zato su ova tela prljava, iskrivljena, polu-figurativna, često na ivici karikature ili raspada. Ona ne nude rešenje. Ona odbijaju zamenu. Proždiranje sopstva nije autodestrukcija, već pokušaj da se ostane subjekt čak i onda kada bi bilo lakše postati funkcionalna simulacija.
Uroš Nedeljković
