NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti Niš predstavlja, u Paviljonu u Tvrđavi, izložbu instalacija i printova Borisa Kandolfa (1959, Niš). Diplomirao je na Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu, odsek grafika. Izložba može da se pogleda od 15. oktobra do 8. novembra 2026. godine.
Pojedina dela recentnog ciklusa Borisa Kandolfa publika u Nišu je mogla da vidi u okviru više izdanja izložbe "Niški crtež" kao i u okviru izložbe "Mera granica - Izbor iz aktuelne umetničke prakse Niša". Aktuelnom postavkom "Whiteness of Whiteness-Streaming Silence in 24 fps" u Paviljonu u Tvrđavi, daju se značajni uvidi u ovaj deo opusa autora.
Belo je uvek nečije - belo platno, beli zid, beli sneg. Ono pripada površini, drži se za predmet kao što se ime drži za lice. I upravo tu počinje put: ne kao hod kroz prostor, već kao polagano skidanje onoga što svetlost koristi da bi bila prepoznata. Jer svetlost sama po sebi nema boju; boja je maska koju joj materija nameće, kompromis između izvora i oka koje još ne ume da gleda direktno.
Kada se te maske počnu osipati - kada oblik izgubi oštrinu, kada se ime odvoji od stvari, kada se sećanje rastvori u samom trenutku gledanja ono što ostaje više se ne može nazvati belim, jer nema čega da bude svojstvo. To je belina: ne boja, već odsustvo svega što je boju činilo mogućom. Ali ni belina nije kraj. Ona je još uvek nešto što se "vidi", još uvek predmet pogleda, još uvek ono "tamo" naspram onoga "ovde". Obrt nastaje tek kada se i ta poslednja razlika uruši. Domašiti, "Belinu Beline" ne znači stići nekuda dublje, već doživeti preokret samog čina gledanja - trenutak u kojem se maska skida sa samog posmatrača.
Oko koje je do malopre tražilo belinu u svetu odjednom shvata da je i ono samo deo te beline, da između njega i onoga što vidi više ne stoji nijedna opna, nijedan sloj, nijedno ime. Posmatrač i posmatrano postaju jedno, jer nema više ničega - ni boje, ni oblika, ni prostora između - što bi ih držalo razdvojenim. I zato se do „Beline Beline" ne stiže korakom, već perceptivnim obrtom. Put od belog do beline jeste put skidanja; ali sam susret je trenutak u kojem shvataš da onaj koji skida i ono što se skida oduvek bejahu isto. Ostaje samo izvor, ogoljen i neposredan - svetlost koja više ne pada na nešto, već jednostavno jeste.
Boris Kandolf
