KRAGUJEVAC. Galerija Mostovi Balkana predstavlja od 21. maja do 9. juna 2026. minijataure i velike formate Goce Božurskog (1958, Kumanovo). Diplomirao je istoriju umetnosti. Dobitnik je velikog broja nacionalnih i internacionalnih nagrada. Takođe, bavi se i likovnom kritikom. Napisao je i deset knjiga / monografija iz oblasti likovne umetnosti.
Goce Božurski, svojim impozantnim ciklusom minijatura, otvara i stvara jednu novu koncepciju u prikazu, izrazu i značenju umetnosti uopšte. Svoju impozantnost beleži preko "minijaturnu arheologiju" zapisa, tragova, emotivnih opstojanja: urezani, rezbareni, ukopani, ugravirani, ispisani u grču, direktnosti, trajnosti. Njegov sveobuhvatan nenametljiv, a isključivo direktan i trajan likovni postupak koji umetnost vraća ka njenim dubokim korenima stvara ne ciklus nego svojevrsnu antologiju.
Sa ovom njegovom monumentalnom zbirkom čistog, jasnog i direktnog likovnog govora on vraća veru besmrtnosti duha i potragu večnih domova čiji putokazi i naznake otkriva potpuno predano i skoro svuda, kao dokaz iza sve elitističke, prestižne, arogantno nametljive samouverenosti u izmišljenom likovnog govora, postoji jedan drugi, iskonski izraz preko koga, on obnavlja večnost umetnosti niz sve osećajne game u kojima je nekad čovek bio Čovek, a ljubav jedini govor povezan sa beskrajnim horizontom nebeskim.
Vlado Gorevski
(iz teksta u katalogu)
Likovni svemir ovog umetnika počiva na tkanju znakova (kao informacija) i simbola (kao suština). Zato je njegov likovni govor svetski, zbog toga se toliko u njemu pojavljuje simbol srca, kao likovni pojam, sažetak predstave o ljubavi, a ne iz banalnih razloga koji se sada vezuju za njega.
U eri digitalnog mulja i tehnološke hladnoće, jedan umetnik stvara crteže na stari način, sa tragom ruke i toplinom i možda mu najpre stoga verujemo. Božurski se poput nekih umetnika izražava u ciklusima, njegova ostvarenja nastaju procesualno, kao priča, likovna ispovest, pismo i work in progress. Ako ogolimo slojeve tih dela stižemo do lepote koja ne pripada savremenosti, do drevnosti, koja u duhu reči tradicija (traditio) znači predavanje i nasleđivanje.
Dejan Đorić
(iz teksta u katalogu)
Umesto da bude puki tehnički postupak, frotaž ovde funkcioniše kao metod otkrivanja latentnih vizuelnih struktura koje su već prisutne u materijalnom svetu. Kod Boževskog ova tehnika nije samo tehnički / likovni postupak već metod otkrivanja skrivenih struktura koje se kriju ispod radara našeg svakodnevnog opažanja.
U tom procesu crtež nastaje kao svojevrsni dokument stvarnosti. Otisak površine nije imitacija već trag, svedočanstvo dodira između papira i sveta materije. Ovakav pristup približava radove Božurskog poetici tragova i memorije, gde površina funkcioniše kao nosilac slojeva vremena i iskustva.
Posmatrani u širem kontekstu savremene umetnosti regiona, ovi crteži mogu se tumačiti kao svojevrsna poetika materijalne introspekcije. Dok mnoge savremene prakse teže spektakularnim formama ili tehnološkim medijima, Božurski se vraća elementarnom odnosu između papira, teksture i ruke. U toj svedenosti postupka krije se i njihova konceptualna snaga.
Saša Janjić
(iz teksta u katalogu)
