NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti Niš predstavlja, u prostoru Salon 77, grafike Nevenke Stojsavljević. Završila je Fakultet primenjenih umetnosti, a posdiplomske studije na Fakultetu Likovnih umetnosti u Beogradu. Više puta je nagrađivana za svoj umetnički rad. Izložba može da se pogleda od 14. maja do 7. juna 2026. godine.
Umetnički opus Nevenke Stojsavljević, istaknute grafičarke i slikarke, predstavlja jedan od najdoslednijih primera istraživanja odnosa između prirode, svetlosti i grafičke materije u savremenoj srpskoj umetnosti.
Njen grafički list nije samo prozor ka prirodi, već matematički promišljena površina. Radovi su čvrsto utemeljeni na jasnim osama. Horizontala obično sugeriše mir, dok vertikala daje kompoziciji ritam i stabilnost. Dinamična geometrija je u njenom radu gramatika vizuelnog jezika i razuma, dok je boja emocija. Upravo ta sinteza čini njeno delo jedinstvenim i prepoznatljivim u savremenoj srpskoj grafici.
Stoga, radovi funkcionišu kao vizuelni algoritmi. Linije se preklapaju, lome i ukrštaju, stvarajući utisak neprekidnog kretanja unutar strogo kontrolisanog sistema.
Kritičari je deklerišu kao "umetnika istraživača" i "umetnika okrenutog sebi", zato je i njena geometrija istovremeno egzaktna (naučna) i duboko introspektivna.
Upotreba metalik tonova (srebrne u kombinaciji sa crnom i belom) nije dekorativna. Ona služi za hvatanje realnog svetla u prostoru galerije, čime grafika prestaje da bude statična slika i postaje svetlosni objekat.
Odsustvo jarkih boja u najnovijim ciklusima ukazuje na filozofsku zrelost – svedenost na suštinu, gde kontrast svetla i senke menja potrebu za naracijom, možemo reći da postiže hromatsku tišinu.
Dok su njeni raniji radovi (70-ih i 80-ih) bili "teški" od urbanih motiva i teksture bakropisa, najnoviji radovi na papiru teže dematerijalizaciji.
U serigrafijama postignuta je takva preciznost da oblici deluju kao da lebde. Geometrija ovde ne "zatvara" prostor, već ga otvara i čini ga prozračnim.
Fokus je na strukturalnosti: Linija je postala nosilac energije, a ne samo granica oblika.
Najnoviji opus može se definisati kao "Matematička duhovnost".
Stoga slobodno možemo zaključiti da je Nevenka uspela u najtežem umetničkom podvigu – humanizovala je geometriju. Njeni najnoviji radovi nisu hladne konstrukcije, već zapisi o harmoniji kosmosa. Ona je beogradsku grafičku školu izvela iz okvira tradicionalnog pejzaža u sferu čiste, eterične apstrakcije koja komunicira sa univerzalnim principima reda i svetlosti.
Ovim radovima ona dokazuje da geometrijska strogost ne isključuje lirsku osetljivost; naprotiv, kod Nevenke, jedno bez drugog ne može postojati. Ona ostaje beskompromisni čuvar integriteta grafičkog lista, pretvarajući ga u savremeni portik kroz koji posmatrač ulazi u prostor tišine i apsolutne ravnoteže.
