KRAGUJEVAC. Gradska galerija Mostovi Balkana predstavlja od 24. septembra do 13. oktobra 2026. slike Tanje Nikolajević Veselinov (1959, Beograd). Diplomirala je na Fakultetu Likovnih Umetnosti u Beogradu, na odseku slikarstva, u klasi profesora Stojana Ćelića i profesora Milice Stevanović.
Kako zabeležiti kretanje forme, kretanje likovnih elemenata kroz razmišljanja, kako uhvatiti pokret misli i emocija definisati ih, naći im prostor i utvrditi put tranzicije? To je motiv i zadatak u ovom ciklusu. Misao stvara pokret koji se mehanički, gestualno utvrđuje u mom prostoru. Taj pokret forme teče i kroz prostor, kruži i smešta se u polja misli koja beležim na platnu. U ovom ciklusu ekspresivne apstrakcije moju viziju kretanja formi, misli i emocija realizujem kroz poteze trenutnog raspoloženja kao i diferenciju ostalih imaginarnih modusa. Brzi dinamični nanosi boje i njihova kretanja po platnu, tj. sa platna na drugo, nose aluziju beskonačnosti i nedefinisanog kraja, što naslućuju dalji tok dešavanja i težnju ka neprolaznosti i nenestajanju.
Ekspresivnost nagoni posmatrača da se pokrene i obuhvati celinu. U tom prostoru ispred slike nalazi sebe unutar ideja i sveta oko nas, posmatrač postaje deo ambijenta slike i njene suštine. Na mestu gde poliptih prelazi na drugi zid posmatrač ulazi u sliku, tu je prelomni ugao gde se isčekuje i kretanje kroz sopstvenu sliku. Imersivnost (uvlačenje publike) ima za cilj da posmatrač ne gleda sliku sa distance, već da uđe unutar nje i postane sastavni deo celog ambijenta.
Ostvareno praćenje pozadine, prelaz na drugi zid pod uglom, pretvara ovaj poliptih iz klasične slike u ambijetalnu instalaciju. Posmatrač koji se nađe u tom uglu galerijskog prostora biće "uvučen" i fizički i psihološki u samu sliku i celinu postavke. Ovakvo rešenje uvodi publiku u proces koji svako na svoj način tumači, vidi, doživljava... jer ekspresivna apstrakcija to dopušta. Definitivnog kraja nema, svako na svoj način tumači i stvara ga svojim mislima, uz pomoć moje energije, ideje... da se nebi prekinuo taj tok, poliptisi su bili idealno rešenje. Taj snažni apstraktni ekspresionizam sjajno balansira između haosa i svesne kontrole.
Snažan ritam nagoveštava unutrašnji nemir. Taj kontinuitet gde se energija linije i nanosi boja prožimaju i prelaze sa platna na platno čini taj balans još moćnijim. Naravno dramatiku podržava vazduh... prostor koji diše sa belinama na donjim delovima slika. Kolorit i atmosfera kontrasta, komplemerntarnih boja, stvaraju dramatičan efekat, uz dozu melanholije i sirove prirodne snage i tekstualne napetosti.
Ova izložba čini moju unutrašnju suštinu celovitom istraživački duh potpun i mogućnost beskrajnosti u inspirativnom, apstraktnom, likovnom i egzistencijalnom smislu.
Tanja Nikolajević Veselinov
